Svetlost sadrži zrake poznate kao talasne dužine koje su vidljive samo kroz prizmu. Prizma prenosi belo svetlo u različite boje: crvene, narandžaste, žute, zelene, plave i ljubičaste.
Kada svetlost udari u površinu, ona se ili odbija ili apsorbuje u zavisnosti od boje. Bele površine odražavaju ceo spektar obojene svetlosti, dok crne površine ništa ne reflektuju, već apsorbuju svetlost.
Svetlost se delimično reflektuje, a delimično apsorbuje kada padne na obojeni predmet. Oko i mozak percipiraju ovu neapsorbovanu ili reflektovanu svetlost kao boju objekta.
Sjaj se reflektuje sa površine. Što je površina glađa i ravnija, to je intenzivniji sjaj.
Primer: Stari auto sa izbledelom bojom je matiran dok auto sa novom farbom sija.
Glatka površina može reflektovati svetlost, dok je hrapava površina odbija.
Kosa može imati i površinsku refleksiju svetlosti kao i unutrašnju refleksiju svetlosti. Detaljnije ćemo razgovarati u poglavlju o Percepciji boje kose.
PRIMARNE BOJE
Točak boja je centar sfere boja. To je princip na kome se zasniva sva teorija boja i uključuje primarne, sekundarne i tercijarne boje.
Primarne boje su osnovne boje koje se ne mogu proizvesti mešanjem: žute, crvene i plave (poznate kao cijan-plava, žuta i magenta-crvena). Ove boje se mogu mešati da bi se proizvele sve druge boje koje se nalaze u prirodi, da bi se dobile sekundarne boje.
PRIMERNE I SEKUNDARNE BOJE
Sekundarne boje se mogu naći između primarnih boja na krugu boja i prave se mešanjem dve primarne boje u jednakim razmerama.
Sekundarne boje su narandžasta, ljubičasta i zelena.
PRIMARNE, SEKUNDARNE I TERCIjalne BOJE
Tercijarne boje se stvaraju kombinovanjem jednakih delova primarne boje sa susednom sekundarnom bojom.
Tercijalne boje su crveno-narandžasta, žuto-zelena, plavo-zelena, plavo-ljubičasta, crveno-ljubičasta.
Boje koje su suprotne jedna drugoj na točku nazivaju se komplementarne boje.
Kada mešate suprotne ili komplementarne boje, imajte na umu da one neutrališu jedna drugu, što znači da će boja biti ublažena u neutralno braon.
Saznajte više o Goldwell točku boja ovde.
Točak boja je deo kolorne svere.
Pored mešanja primarnih i sekundarnih boja, sfera boja prikazuje i tamne boje. Sve boje i sve podele između crne i bele mogu se naći na površini kao i unutar sfere. To je ono što nam omogućava da razjasnimo odnose između boja.
Color Theory with the Color Sphere is based on a theory first advanced by Johann Wolfgang von Goethe in 1810.
Learn more about Color Theory here.